Evo je, stiže,

na lokvicama se malim kliže!

Ne donosi nam mnogo boja,

ali meni je draga i plava mora.

Prati je puno ljutih oblačina,

želi grmjeti po šumi zelenila.

Ulicom se bura vije,

a ja u kući nad knjigom bdijem.

More se meškolji,

nešto mu nije po volji,

jer ono voli

kad se po njem plovi.

Cijelo nebo grmi, bauče,

a moj mali brat cvili i jauče.

Nježno ga zovnem

da k meni dođe.

Iz svog kuta on mi priđe,

u zagrljaju mom tiho pođe svojim snom.

I maca s prozora k nama siđe.