Šetala je kiša po ulici, sretna i radosna jer je napokon vrijeme za nju. Prala je ulicu, a ulica je izgledala kao vodopad. Popela se na kuće i oprala ih. Izgledale su kao da su se tek napravile.

No, na kišu su se svi ljutili jer nisu znali kako im pomaže. Došla je do jednog ružnog i usamljenog vrta. Vrt joj je ispričao svoj problem. Vlasnik ga nije zaljevao pa mu je kiša pomogla smočiti tlo a biljke su počele rasti.

Zadovoljna, kiša je nastavila pomagati svima. Oprala je auta, ali ljudi su još bili ljuti na nju. Kiša je zamolila oblake neka zovu suncu da izađe jer je ljudi mrze. Oblak je rekao suncu, ali nije zaustavio kišu nego su skupa učinili predivnu dugu.

Kiša je stala. Veselili su se ljudi. Kad su izašli, predivno je bilo. Sve čisto i mirisno. Onda se više nisu ljutili na kišu. Kiša je bila presretna i ponosna na sebe jer je uredila grad Korčulu, a svi su je hvalili. Ljudi su sretni kad kiša pada jer je grad čist. Od sada se kiša voli kad je za nju vrijeme,