Osnovna škola Petra Kanavelića Korčula

Jedan četvrtak u razredu je bio drugačiji od drugih. Došla je psihologinja i objasnila da ćemo učiti raditi u grupama. Važno je da se međusobno poštujemo i uvažavamo i da svatko u grupi doprinosi. 

Sklonili smo stolice i klupe i u slobodnom prostoru igrali se atoma, najmanjih čestica od kojih je napravljen svijet (Marin nas je  poučio da postoje i manje čestice od atoma, ali to smo u igri zanemarili). Svako od nas glumio je jedan atom, a voditeljica je objasnila da atomi ne vole biti sami  već se rado se udružuju s drugima. Dok smo slobodno šetali amo-tamo po razredu, na voditeljičin uzvik „ ATOM 3“ ili „ATOM 2“  morali smo se uhvatiti  u trojke ili dvojke. Igra je na kraju završila tako da smo formirali 3 grupe po 5 učenika.

Troje učenika koji se nisu uspjeli povezati u grupe dobili su zadatak da promatraju i uz pomoć pitanja, bilježe kako koja grupa radi. Ja sam bila promatrač grupe „Curke“. Grupe su se okupile oko stolova, svaka grupa je dobila snop starih novina i jedan selotejp. Zadatak je bio napraviti što viši i što stabilniji toranj od papira. (Petra Botica)

Ja sam bila u grupi „Curke“. Sve smo bile cure i brzo smo se dogovorile kako ćemo radit. Počele smo motati role od novina.

Role smo selotejpom povezali u krug i u njih ubacivali druge role tako da je naš toranj brzo rastao. Sjetila sam se da na vrhu svake role napravim super šeširiće tako da to bude pravi dvorac. Bilo nam je lijepo i baš smo se dobro zabavljale. Na kraju smo od ostatka papire napravile i kape. Naš toranj je bio najviši i najljepši. Izgledao je super! Svi smo bili ponosni. Ja sam bila oduševljena i odlučila ga sačuvati i odnijeti kući, iako je taj dan  kišilo. (Kata Silić)

U mojoj grupi  nas je bilo šest: Antonio, Vito, Igor, Marin, Mihael i ja. Nazvali smo grupu „Njemačke peraje“. Na početku je izbila svađa. Ja sam samo gledao kako se svađaju. U jednom trenu oglasio se Antonio i on je uradio prvi sloj tornja.

Zatim su svi išli njegovim stopama i počeli raditi. Neki su se još svađali i nisu puno sudjelovali, ali je meni bilo važno da sam ja jako puno pomogao. Pravio sam sve manje i manje snopove papira  i dodavao ih na prvi sloj. Bilo mi je zabavno raditi tako u timu. Na kraju smo potrošili sav selotejp, a ostalo nam je još novina. Marin je spasio stvar i donio selotejp iz svoje torbe. 

Naša kula je bila malo klimava, ali dosta visoka, tako da smo dobili drugo mjesto.  Zadatak je bio težak, ali je sve ispalo super. (Andrej Musa)

Mi smo odabrali ime„Smajlići“ i odlučili se dobro zabavljati  radeći. U početku smo bili dosta složni i dobro radili.  Ali, onda se  jedan član grupe se naljutio i nije htio dalje raditi. Naš toranj više nije  rastao. Nije bio baš ni stabilan, a ni visok.

Bili smo treći, ali to nas nije baš ljutilo. Svaki član grupe znao je da nije važno pobijediti, već sudjelovati. (Klara Zupet)

Na kraju je svaki promatrač opisao kako je njegova grupa radila. Najbolje se slagala grupa „Curke“ i oni su napravili najviši, najljepši i najstabilniji toranj-dvorac. U grupi „Njemačke peraje"  dosta su se svađali i nisu baš svi radili, ali su uspjeli dobiti drugo mjesto. Grupa  „Smajlići“  je najviše toga uradila, ali se nisu složili oko ideja, cure su imale jednu ideju, a dečki drugu. Dečki nisu dobro objasnili svoju ideju, a cure su se puno namučile. Utrošile sav materijal, ali toranj je bio klimav i ne puno visok. 

Zaključili smo kako u grupnom radu moramo slušati jedni druge i zajednički raditi kako bi rad bio zabavan, a zadatak dobro obavljen. Nije dobro ako se svađamo, ako netko u grupi „zabušava“ ili ne želi raditi jer ima drugačije ideje.

Učenici 4.a razreda 

povratak na naslovnicu